Kada do nemilog događaja dođe i Vaš zaposleni Vas obavesti da je pretrpeo povredu na radu, evo koja je prva obaveza poslodavca.
Prijava inspekciji rada
Dužni ste da odmah, a najkasnije u roku od 24 h od nastanka povrede, prijavite povredu na radu nadležnoj inspekciji rada.
Ukoliko povreda na radu nastupi npr. u saobraćajnoj nezgodi na putu do mesta rada, dužni ste da je u navedenom roku prijavite i nadležnom organu unutrašnjih poslova.
Izveštaj o povredi na radu
Dužni ste da odmah, a najkasnije u roku od 24 h od saznanja za povredu na radu popunite izveštaj o povredi na radu (povrednu listu) i da bez odlaganja, a najkasnije u roku od 24 h od upisa podataka izveštaj dostavite zdravstvenoj ustanovi u kojoj je izvršen pregled povređenog. Izveštaj se popunjava i dostavlja zdravstvenoj ustanovi u 5 primeraka.
Potom lekar (zdravstvena ustanova) u izveštaj unosi nalaz i mišljenje o povredi na radu, u roku od 2 dana od prijema izveštaja i bez odlaganja, a najkasnije narednog dana, vraća ga poslodavcu.
Po prijemu izveštaja od zdravstvene ustanove dostavljate ga nadležnoj filijali Republičkog zavoda za zdravstveno osiguranje, u roku od 2 dana od prijema.
Kada Vam Filijala Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje vrati overene primerke izveštaja o povredi na radu – jedan primerak overenog izveštaja zadržavate za svoje potrebe, jedan primerak dostavljate zaposlenom odmah, a najkasnije u roku od 2 dana od prijema, jedan primerak dostavlja Republičkom fondu za PIO i jedan primerak Upravi za bezbednost i zdravlje na radu.
Pravilnikom[1] je propisan sadržaj i način izdavanja obrasca izveštaja o povredi na radu, a njegov sastavni deo su i sami obrasci.
Obaveza naknade zarade
Dužni ste da zaposlenom naknadite zaradu za vreme odsustvovanja sa rada zbog privremene sprečenosti za rad usled povrede na radu ili profesionalnog oboljenja. Visina naknade zarade je 100% od prosečne zarade zaposlenog u prethodnih 12 meseci, pre meseca u kojem je nastupila privremena sprečenost za rad i to za vreme trajanja radnog odnosa osiguranika, od prvog dana privremene sprečenosti za rad, za sve vreme trajanja privremene sprečenosti za rad.
Ovde treba napomenuti da zaposleni uživa i pravo na obavezno zdravstveno osiguranje.
Obaveza naknade štete zbog povrede na radu
Zakon o radu predviđa obavezu poslodavca i naknadu štetu zaposlenom zbog povrede na radu ili profesionalnog oboljenja.
Međutim, ovo pitanje će se regulisati u svakom konkretnom slučaju imajući u vidu da se obaveza poslodavca da naknadi štetu zaposlenom zbog povrede na radu konstituiše samo u slučaju odgovornosti poslodavca.
Tako, u situaciji da Vaš zaposleni pretrpi povredu na putu od kuće do posla ili obrnuto, ne bi postojala Vaša odgovornost, pa time ni obaveza naknade štete zbog povrede na radu zaposlenom. Da bi postojala Vaša odgovornost za naknadu štete zaposlenom mora postojati uzročno posledični odnos između Vaše radnje i štete koja nastane na strani zaposlenog.
Prekršajna odgovornost poslodavca
Ukoliko ne donesete u pisanoj formi akt o proceni rizika za sva radna mesta, opštim aktom, odnosno kolektivnim ugovorom ili ugovorom o radu ne utvrdite prava, obaveze i odgovornosti u oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, kao i ako pisanim aktom ne odredite lice za bezbednost i zdravlje na radu, rizikujete da nadležni organ pokrene prekršajni postupak protiv Vas.
Takođe Vam preti prekršajna odgovornost ukoliko biste se oglušili o obavezu prijavljivanja povrede na radu nadležnoj inspekciji, a i ukoliko ne biste dostavili propisani obrazac izveštaja o povredi na radu nadležnim institucijama i samom povređenom zaposlenom.
Što se tiče kazni za ove prekršaje, predviđena je novčana kazna u iznosu od 800.000 dinara do 1.000.000 dinara za poslodavca sa svojstvom pravnog lica.
